Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Centralna banka". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


SEMINARSKI RAD
iz predmeta MAKROEKONOMIJA
tema CENTRALNA BANKA
Doc.dr. Nevenka Nićin Vujmilović Alen
170- 08/VPM
Banja Luka, Oktobar 2009
S A D R Ž A J
1. Uvod ....................................................................................... 3
2. Centralna banka .................................................................... 4
2.1. Funkcionisanje centralne banke ....................................... 5
3. Centralna banka Bosne i Hercegovine ............................... 7
3.1. Ciljevi i zadaci Centralne banke Bosne i Hercegovine .... 7
3.2. Funkcionisanje i aktivnosti Centralne banke BiH ............. 8
4. Evropska centralna banka ( ECB ) ...................................... 9
4.1. Ciljevi i zadaci evropske centralne banke ...................... 10
5. Sistem federalnih rezervi ( FED ) ....................................... 10
6. Zaključak .............................................................................. 12
Literatura .............................................................................. 13
1. Uvod
Centralna banka je temeljna financijska institucija novčanog sistema; banka koja u savremenim tržišnim privredama ima zakonski monopol za izdavanje zakonskog sredstva plaćanja ili primarnog novca (koji se često naziva i rezervni novac), kao i pravo da poslovne banke kod nje moraju držati određene rezerve.
Primarni novac pritom postoji u dva oblika, kao banknote koje izdaje centralna banka, te kao obaveze centralne banke po tekućim računima koje kod nje drže poslovne banke te državni organ. Monopol na stvaranje primarnog novca centralnoj banci omogućava obavljanje ostalih funkcija koje se odnose na regulisanje novčanog sistema, kao što su kontrola ponude novca i kredita u bankarskom sistemu, održavanje stabilne vrijednosti novca, upravljanje kursom domaće valute u odnosu na svjetske valute, upravljanje deviznim rezervama zemlje, održavanje stabilnosti domaćeg bankarskog sistema, obavljanje platnog prometa među bankama, držanje računa državnih organa te druge.
Istorijski su se centralne banke u većini slučajeva razvile iz privatnih banaka koje su kreditirale državu, zato što im je država zauzvrat povjerila monopol na izdavanje banknota. Tako je Bank de France bila formalno privatna banka sve do 1945.god., a Bank of England do 1946.god. U SAD-u između 1836.god. i 1913.god. centralna banka nije postojala, a tada je stvoren tzv. Federalni sistem rezervi, ukojem su poslovne banke formalno bile osnovač dvanaest rezervnih banaka.(
Razvoj centralnih banaka tekao je usporeno s potiskivanjem zlata kao rezervnog novca. Kako je iz monetarnog sistema postepeno nestajala obaveza zamjena novčanica, tj. banknota za zlato , tako su banknote centralne banke i njene obaveze po tekućim računima preuzimale funkciju rezervnog, odnosno primarnog novca. Iako centralne banke jedine imaju pravo na kreiranje primarnog novca, to ne znači da one jedine kreiraju novac.
Novac u savremenim tržišnim privredama postoji i u obliku potraživanja prema bankama po osnovu tekućih i drugih depozitnih računa. Budući da su ta potraživanja u principu uvijek pretvoriva u zakonsko sredstvo plaćanja, te da se stoga i mogu prenositi u platnom prometu, to su ona poprimila sve karakteristike novca. Takvo svojstvo bankovnih obaveza vezano je za relativno veliku sigurnost bankarskog sistema u savremenim ekonomijama, kao i za činjenicu da način plaćanja prijenosom potraživanja prema bankama znatno smanjuje troškove transakcija.

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com